Republika.rs

"JAO, MOJ SIN"! Takmičarka se raspala na komade kada ga je ugledala u rijalitiju - NAKON IZLASKA IZ ZATVORA JE DRUGI ČOVEK!

10.04.2025 u 21:58h • Komentari (0)

Ova scena rastopila je srca mnogih!

Aleksandra Babejić je, u trenucima kada joj je nedostajao njen pas, zamolila Kristijana Golubovića da joj nacrta njegov portret. Ovaj gest nije samo pokazao Kristijanovu umetničku veštinu, već i njegovu spremnost da pomogne prijateljima u teškim trenucima.

- Eto, pa ti vidi da li ti se dopada - rekao je Kristijan.

- Jao, moj sin. Hvala ti puno Kiki - rekla je Aleksandra dok je mazila sliku.

- Blentav je, je l' da? - pitao je Kristijan.

- Jeste, videćeš ga jednom - rekla je Aleksandra.

Nakon emotivnog trenutka sa crtežom, Bojana Barbi je došla kod Kristijana u nameri da joj pomogne da smanji štiklu na svojim cipelama. Ovaj detalj je zanimljiv jer pokazuje koliko su Kristijanove veštine raznovrsne - ne samo da je talentovan umetnik, već i majstor koji može pomoći oko modnih detalja. Kristijan se odmah uputio u svoju radionicu, spreman da pruži dodatnu podršku svojoj prijateljici. Ovaj trenutak je još jedan primer kako se prijatelji pomažu jedni drugima, ne samo u emotivnim, već i praktičnim pitanjima.

Dok je mnogima zatvor sinonim za tamnicu i propadanje, za Kristijana Golubovića, to je - verovali ili ne - bio početak nečeg sasvim drugačijeg. U vremenu kada je bio daleko od kamera, medija i uličnog haosa, Kristijan je pronašao svoj ventil u nečemu što nikome nije palo na pamet - crtanju.

U ćeliji, gde su zidovi hladni, a vreme sporo teče, Kristijan je, kažu, uzimao običnu hemijsku olovku, ponekad grafit, a kad je imao sreće - i par boja. Njegovi crteži nisu bili samo način da ubije vreme, već, po njegovim rečima, "sredstvo da izbacim sve što mi je u glavi, a ne mogu da kažem naglas."

Prvi radovi su bili sirovi - portreti zatvorenika, čuvara, pa i starih ljubavi. Kasnije je, kako pričaju oni koji su delili zatvorske dane s njim, Kristijan počeo da crta simbole, snove, mitološka bića i - naravno - scene iz svog života.

Neki crteži su, kako se priča, završili i kod advokata, prijatelja, pa čak i obožavalaca koji su se raspitivali za njega i slali mu blokove i olovke. Jedan od zatvorenika koji je pušten pre vremena rekao je:

"Čoveče, Kristijan crta kao da priča - energično, sirovo, bez filtera. Svaka linija ima svoju priču."

U jednom intervjuu nakon izlaska, Kristijan je kratko prokomentarisao:

"Crtanje mi je pomoglo više nego psiholog. Tamo sam bio sam sa sobom i papirom. Tu ne možeš da lažeš."

Da li će ikada napraviti izložbu svojih zatvorskih radova? Možda. A do tada, njegove priče ostaju zabeležene - ne samo u medijima, već i u linijama olovke, skrivenim u fasciklama prošlosti.

Izvor: Republika.rs