PulsOnline.rs

Nakon što je Ceci rečeno da Markova majka ima karcinom odmah je počela da okreće brojeve telefona svih koje zna: "Srećom, dijagnoza je bila pogrešna..."

Pre 7 sati • Komentari (0)

Dojučerašnji elitar Marko Đedović se pre tri godine suočio sa velikim teškoćama na privatnom planu.

- Njegovoj majci je pogrešno dijagnostikovana ozbiljna bolest, što je uzrokovalo veliku zabrinutost.

- Prijatelji su mu pružili značajnu podršku tokom ovih teških perioda.

- Pokrenuli su dalju medicinsku kontrolu, što je rezultiralo korekcijom dijagnoze.

Marko je te 2022. godine istakao da je to najgora godina u njegovom životu.

- Čitavu zahvalnost dugujem Ceci, ona je u tom trenutku kada sam saznao, razgovarao sam sa njom. Ona je iste sekunde pozvala sve žive, bez da sam tražio i rekao da idemo sutra tu i tu, samo da mi mama stigne sa Kosova. Svi moji prijatelji su u istom trenutku bili tu za mene. E, u daljem lečenju, dugujem zahvalnost Miri Škorić, jer mi je našla, pošto i Mira ima zdravstvenih problema sličnog tipa, najbolju doktorku koja je nju pregledala i radila sa njom, koja je ponovo uradila analize, koje se baš ne slaže sa onim što su mojoj mami dole radili. Analize i dalje nisu bile dobre, ali mi je objasnila da je to normalno, kod promene hormonalne terapije, prosto mora da prođe određeni vremenski period i da se u tom periodu ne rade analize, četiri do pet nedelja, a njoj su uradili nakon dve nedelje. Nadam se da su to stvari koje su zaokružile krug ružnih dešavanja ove godine. U tom međuvremenu, tih deset dana, nažalost desile su se još neke situacije, gde je moja sestra morala, htela - ne htela da bude odsutna da ode u Italiju. Bili su mi tu Sandra Rešić, desilo se nakon toga Franovo hapšenje, da mi eto bude tu neko, da ne budem sam. Posle toga, tih deset dana, petnaest sam živeo u agoniji. Nadam se da je celokupni ciklus te katastrofe, kako mi je počela godina, nadam se da se završio i nadam se da će se formalno završiti prvog januara. Trenutno osećam da ne bih mogao da izdržim još nešto ružno da mi se desi - dodao je tada Marko.

Marko je naposletku iz svega ovoga izvukao pouku.

- E, vidi, ja u fraze i izreke i ostale stvari, neke mogu da primenim. Te fraze: "Videćeš kad ti je teško ko ti je prijatelj" i ostale stvari, hvala Bogu, kad god mi je bilo teško u životu, uvek su bili tu za mene prijatelji za koje sam i mislio da su mi prijatelji, na ovakav ili onakav način. Nisam ni u kakvim teškim situacijama izgubio, čak i neki ljudi koji su mi poznanici ili drugari, su se pokazali kao prijatelji. Ja sam u životno teškim situacijama dobijao prijatelje, a ne gubio i to je razlika između mene i onih patetičnih budaletina koje, kada ih snađe nešto teško u životu su u fazonu: "Jao videćeš kad ti je teško, ko ti je prijatelj". Ne, vi nikada niste ni imali prijatelje i ne znate šta znači prijatelj, a prvenstveno, ni vi sami niste prijatelji. Ja ne mogu da zamislim da mi prijatelj nije tu. Ne mogu da shvatim, a isto tako ne mogu da shvatim da ja ne budem prijatelju tu. To je sreća u nesreći, nekada sam pomislio: "Gospode Bože, je l' moguće da mene ovi ljudi ovoliko vole?". Činilo mi se nekada, ali nije tako bilo, da je njima bilo gore nego meni. Gruba je reč, ali su me čak i previše smarali sa: "Da li ti je dobro?" i ostalo. Sandra Rešić mi je upala na vrata da mi donese da jedem, nisam imao pojma da će da dođe, neko mi zalupao na vrata. Donela mi je da jedem zato što, kada smo pričali na telefon, rekao sam joj onako: "Ma ne mogu ni da jedem", ona je spustila slušalicu i kupila mi da jedem. Mojim prijateljima treba dati orden, ko mene istrpi - zaključio je tada Marko uz osmeh na licu.

Izvor: PulsOnline.rs