Kurir.rs

"KOŠARKA JE ZA MENE BILA LJUBAV, A NE DA TATA PLATI DA IGRAM" Toma otkrio zašto je odustao od sna, sa ovim olimpijcima je bio cimer: Treneru se ne bih javio

Pre 8 sati • Komentari (0)

Toma Panić, maneken i bivši učesnik rijalitija Zadruga, godinama je prisutan u javnosti, ali nikada nije želeo da govori o svom privatnom životu i otkrije detalje detinjstva i prvih koraka po svetskim pistama najvećih brendova.

Panić nikada javno nije pričao o učešću u rijaliti formatu, turbulencijama u odnosu sa suprugom Nadeždom Biljić, a na loše komentare o njegovoj saradnji kao njenog menadžera nije se oglašavao.

Prvi put za Kurir, u velikom intervjuu evocirao je uspomene iz detinjstva i progovorio o velikoj ljubavi i snu kojeg se ipak nakon određenih okolnosti odrekao, košarci.

- Jako je čudno kako sam počeo da igram basket. Sa 13 godina sam počeo, a za manje od godinu dana sam ušao u Hemofarm. Trenirao sam od 8 -10 sati dnevno, toliko sam imaoo želju da uđem u Hemofarm, da je to bilo nezamislivo. Ljubav je bila toliko jaka, ta dečija ljubav, znao sam da budem u dva ujutru na košu. U Svilajncu sam prvi put počeo da treniram i naučio taj dvokorak, našao sam nešto kasnije broj telefona od trenera Hemofarma, zvao sam ga i rekao da želim da dođem na trening. Kada me je video na prvom treningu, nazvao me je pitbulom na terenu, to je ta volja i želja. Tada su u Hemofarmu bili Milutinov, Mitrović, Dangubić, Anđušić... Milutinov mi je bio cimer, u Vršcu smo bili zajedno u kući gde smo živeli. Jako korektan mladić, bili smo klinci tada...

- Nakon toga smo ušli u probleme kada sam se jako razočarao, jer za mene je košarka bila da igram, a ne da moj tata dođe i da novac da bih ja igrao. Tog trenera da vidim danas, ne bih mu se javio u životu. To ispijanje talenta iz mladih ljudi, činilo me je ogorčenim. Moj otac tada nije imao novca, ali i da jeste, sigurno ne bih platio da bih igrao - govorio je Panić iskreno i priznao da li se ikada pokajao zbog odluke da zauvek ostavi košarkašku loptu:

- Bio sam jedan od najtalentovanijih klinaca Srbije, za manje od godinu dana sam došao do kluba koji je tada bio u samom vrhu. Moram biti iskren, pokajao sam se zbog odluke koju sam doneo tada. Da sam tada imao ovaj mozak, možda bih drugačije postupio i taktički, ali eto. Imao sam prosek 30 poena preko na jednoj utakmici. Možda sam imao taj neki loš momenat, da je bio neki drugi trener pored mene, možda bih prosperirao...

Izvor: Kurir.rs