Alo.rs

"IZGUBILA SAM DOSTA KRVI" Bivša zadrugarka prošla kroz pakao na porođaju: "Nisam mogla da stojim"

Pre 2 sata • Komentari (0)

Otvorila dušu o teškim momentima...

Bivša zadrugarka, Marijana Zonjić, uživa u ljubavi sa Markom, a par je nedavno dobio i ćerkicu Aleksiju.

Marijana je sada otkrila svoje prve utiske o majčinstvu.

- Prelep osećaj, presrećna sam. Ona spava pored mame u krevetu, mi smo zaokupirale celu kuću, tata spava ovde (pokazuje na ugaonu). U njenoj sobicu neće da spava, neće u krevetac još uvek. Preslatka mi je, premedena, nikad mi nije dosta. Ništa mi nije teško, gledam da ima sve najbolje, preopterećena sam nekim stvarima, kupujem i šta treba i šta ne treba. Plašila sam se kako ću ja to, da li ću moći, ali moja Aleksija je za dva meseca postala takav bucko, već ima 6 kilograma, jedva je nosim. Iz dana u dan mi je sve lepše i lepše, sad imamo malo problema sa grčićima, kasnije će zubići, ali snaći ću se. Hvala Bogu pa mi Marko pomaže, tu su i babe, dede, tetke, najbolje drugarice, imamo svu pomoć.

Priznala je da je imala neke strahove nakon porođaja.

- Prvi strah je bio u porodilištu, imala sam reviziju, izgubila sam dosta krvi, čak sam primila transfuziju krvi i gvožđa, nisam mogla da hodam i da stojim. Tražila sam bebu, ali nisam mogla da je držim, nisam imala snage, baš sam bila bespomoćna. Pošto sam bila u apartmanu i kad čujem da beba plače, ja pomislim da je moja Aleksija, ali nisam mogla da je držim. Sledeći strah je bio kada sam je presvlačila, pa kad su mi pokazivali vežbice, sve sam mislila povrediće je. Sad sam naučila sve to. Bila je malena, sićušna, ali to su prvi strahovi svake majke, sad sam lagana i opuštena - rekla je Marijana ističući da joj je muž velika podrška u svemu:

- Bez njega ne znam kako bih, izludela bih, ne znam da li je gladna, da li su grčevi, da li treba da promenim pelenu, ne znam šta da radim. Uveče ne spava, preko dana spava, sva sam izbezumljena, da mi nije njega, skrenula bih. Da, pomaže mi i oko menjanja pelena, sve zna, preko dana je on aktivan, ja uveče, ali u većini situacija bebica voli da bude sa mnom, što je normalno. On zna sve da pripremi, hranu, vitamine, pošto dojim i dohranu spremam. Ume da menja pelene, u početku je čak i bio bolji od mene, ali eto tu smo. Išli smo na časove za ovo, pripremali se, dolazile su nam patronažne sestre, babice, učile su nas. Marku ništa nije gadno, a meni za neke stvari treba da se priviknem.

Iako joj je majčinstvo prioritet, na karijeru nije zaboravila.

- Uskoro počinjem i sa svirkama, ali videću kako ću sve da uskladim pošto dojim, svakako će nam biti potrebna pomoć, jer je još mala. Previše sam kod kuće, ne mogu to da izdržim, još kad je zima, ja ne izlazim iz kuće, treba mi izduvni ventil. Naravno njen otac uvek može da ode da završi svoje obaveze, vidi se sa društvom kada mu je to potrebno, jer da smo previše kod kuće, sa detetom, onda bismo izludeli, možda bi krenule i svađe, nervoza. Da on ima svoj mir, ja svoj, da neko može da dođe da nam pomogne. Tražimo neku ženu, dadilju, ali od poverenja, preko preporuke. Ako neko zna, volela bih da to bude starija gospođa (smeh), iskusna gospođa, da ne bude neka mlada. Treba mi pomoć, jer sam sa njom 24 sata, jeste mi prelepo sa njom, ali je malo i naporno, previše je vezana za mene, kad god je uzme neko sa strane, ona plače. Svakako bih ja postavila svuda po stanu kamere, gledala sam, svašta se dešava.

"Nigde ne žurimo"

U planu je i svadbeno slavlje.

- Nismo još odredili datum svadbe, gledamo da to uklopimo sa krštenjem, ali nigde ne žurimo. Volela bih da nam bude lepo, ili da odemo na egzotično mesto i tamo povedemo svoje kumove ili ćemo svadbu i krštenje. Da, biće intimnije, ne volim ja to na veliko. Imala sam prilike da radim romske svadbe, ne mogu taj cirkus. Sve mi to deluje isfolirano, fejk, svi se vesele, a posle svi gledaju u koverte, koliko su šta dobili. Volela bih da bude intimnije, sa najvoljenijim osobama.

Izvor: Alo.rs