Vesti

"Decu sam iškolovao od kamiona, ne od estrade": Bane Bojanić progovorio o svađi sa ocem, biznisu u Americi, kriminalcima i vrtoglavoj zaradi

Pre 1 sat • Komentari (0)

Stariji sin folkera Miloša Bojanić, Bane Bojanić posle dužeg vremena progovorio je o svom životu, karijeri, biznisu u Americi i porodičnim odnosima.

Bez dlake na jeziku, Bane Bojanić je otkrio kako gleda na komentare da su deca poznatih nevaspitana, ali i kako je živeo u jeku popularnosti, kao i kako je izgledalo pevati kriminalcima devedesetih godina.

Na šta vam miriše ova godina?

- Na nešto lepo. Najvažnije mi je da smo živi i zdravi. Ja zaista dobro živim. Gledam kako mi deca rastu i radujem se njihovim uspesima, to mi je najveća sreća.

Često se šuška da deca ljudi sa estrade nisu vaspitana. Kako vi gledate na to?

- Moje ćerke su završile fakultete, obe su na master studijama u Madridu i obe su primljene. Svuda to pričam i ponosim se njima. Ja sam jedan od primera jer sam u jednom trenutku prekinuo karijeru da bih se posvetio deci. Ako se izmakne očeva figura, to može da bude kobno u većini slučajeva. Video sam to u svom okruženju. Imao sam izbor - karijera ili porodica. Jasno je šta sam izabrao.

I to u jeku najveće popularnosti?

- Da. Sale Popović me je tada zvao i govorio: "Ludače, gde si otišao, imaš hit!" Rekao sam mu: "Sale, sad ću, da ojačaju ćerke, pa se vraćam." I tako je prošlo dvadeset godina. Opet bih sve isto uradio. Porodica mi je važnija od karijere. Nije sve u parama.

Lako je to reći.

- Ne mogu da vozim pet automobila niti mogu da pojedem pet ručkova dnevno. Ne pijem, ne pušim, ne drogiram se. Nikad u životu nisam zapalio cigaretu. Probao sam u drugoj godini srednje škole, jer su svi pušili. Zvali su me "tatin sin", pa sam hteo da dokažem da nisam. Kupio sam "drinu" bez filtera, završio sam u bolnici jer sam preterao. Tu je bilo kraj.

Da li ste tvrdoglavi?

- Kad sam bio mlađi, jesam bio. Danas sam naučio da brojim i da se povlačim kad treba.

Kakva je danas estrada?

Šta je s kamionima koje ste imali?

- Prodao sam ih pre korone. Ostalo je nekoliko. Decu sam iškolovao od kamiona, ne od estrade. Ne bih ni mogao od estrade. Samo stan i hrana u Beču, gde su se školovale, koštali su 4.500 evra mesečno. Ne žalim se, one su mi sve vratile.

Da li vas ljudi prepoznaju na ulici?

- Ne kao ranije, prošlo je vreme. I ja sam se promenio. Ali prepoznaju me.

Umete li da uvredite?

- Umem, posebno one koje volim. Ali sam i to korigovao.

Oko čega se najčešće svađate sa ocem?

- Oko izbora pesama. Kaže mi: "Bane, šta je ovo, ja to mogu da napišem nogama." Ja mu kažem: "Ajde, napiši." On je ostao u svom vremenu. Kad sam snimao prošli album i šest spotova u Tajlandu, rekao mi je da nisam normalan i da bacam pare. Objašnjavao sam mu da je 21. vek i da hoću da ostane trag, da to vidi i moja unučad. Neću da stojim pored drveta kao on devedesetih, ali to je tada bilo vreme.

Boravili ste i u Tajlandu. Da li vam se desila neka neobična situacija?

- Snimali smo spot i tražili manekenke i manekena. Organizatori su slali slike, meni su svi bili lepi, ali su oni birali. Kad smo snimili spot za pesmu "Mogu otac da ti budem", vraćamo se kombijem, a jedna od manekenki pita gde će moći da vidi spot. Kasnije mi reditelj kaže: "Znaš li da smo snimili osobu koja je do pola dečak, a od pola devojčica?" Od svih u Tajlandu, odabrali su baš nju. Hteo sam da snimamo ponovo, ali bi me to koštalo još 1.500 evra, pa je ostalo tako.

Da li su vam se dešavale nezgode na nastupima?

- Pao sam s bine. Promašio sam stepenik i pao pravo na publiku. Sve se srušilo, ali je bilo i vriske i aplauza.

Da li je prednost ili mana to što ste sin poznatog pevača?

- Mač sa dve oštrice. Bilo je komentara: "Evo ga, peva jer mu je otac pevač." Tek kad sam snimio "Pola vino, pola voda", tada su me razdvojili od oca.

S bratom je drugačija situacija.

- On je do svoje 13. godine išao na manifestacije i pevao sa ocem strofu i refren, i to je ljudima bilo zanimljivo. Nisam slušao narodnu muziku do 19. godine. Izlazio sam iz kuće kad tata pusti narodnjake. Vikao je: "Majku ti, pa ti živiš od ovoga". Ja mu odbrusim da ne slušam narodnjake. Posvađamo se. Mikica i ja putujemo na more. Brat pevuši sa ocem, a ja ćutim, pa on traži da otpevam s njim i vadi 1.000 maraka. Kaže mi: "Da vidim da li si moj." Onda sam ja snimio sebe i kad sam čuo glas na kaseti, bacio sam je u kantu za smeće.

Ljudi pišu da su zbog vaših pesama ostali bez fasade na kući.

- Dva sata sam čitao komentare ispod mojih pesama i plakao od smeha.

Najveći bakšiš koji ste dobili?

- Devedesetih, na jednoj svadbi dobio sam preko 100.000 maraka.

Pevali ste i "žestokim momcima".

- Devedesetih gotovo svima. Kad kažeš da nećeš, prvo pričaju lepo, a onda nastane problem. Nisu oni meni pretili, ali između sebe jesu. Tada su se umesto telefona nosili pištolji. Redovno su dolazili na moje nastupe, rekao je folker u intervjuu za Kurir.

Izvor: Vesti