Blic.rs

Saška Karan oplela po rijaliti učesnicima: Od goreg oca i još gore majke

Pre 1 sat • Komentari (0)

Karijeru nije napustila, već sada ima luksuz da bira poslove, a tokom više od 30 godina bavljenja muzikom postigla je finansijsku i životnu stabilnost.

Najveći lični gubici bili su smrt oca i zabrana na estradi, ali je zahvalna što je ćerku izvela na pravi put, uprkos žrtvama poput propuštene mature zbog rijalitija.

Pevačica Saška Karan povukla se u ilegalu i uživa, a u intervjuu za "Blic" isitiče da je za javnost pevačica, ali kod kuće je majka i domaćica.

Sa Saškom Karan smo govorili o njenoj karijeri, aktuelnostima u rijalitiju, njenom rijaliti učešću, ali i porodici.

- Po profesiji sam pevačica, ali kod kuće sam majka, domaćica, supruga, sve što treba, pepeljuga, kuvarica, sve redom. Ponosna sam na to što sam, hvala Bogu što mi je dao energiju i zdravlje da mogu da obavljam sve što želim i što treba. Volim te kućne poslove, volim dvorište da se bavim cveće, obrezujem, kosim, sve što treba. Osećala bih se kao invalid ili neki debil da samo sedim kući. Meni je suprug dva puta pozvao žene koje čiste stanove, to je neslavno prošlo. Rekla sam mu: "Nikad više, dokle god ja mogu da mrdam". Ne zato što ja mislim da to najbolje znam, nego ne volim da mi neka druga osoba, pretura po stvarima, po intimi dok ja mogu - kaže ona i dodaje, da je uvek ekonomična, za razliku od supruga:

- Suprug ide u kupovinu, ne volim to, ja njemu napravim spisak. On mene uvek iznervira, ja mu napravim spisak, a on voli da kupi svega više. Ja mu kažem: "Šta će ti to toliko?", voli da kupuje na veliko, onda i on i moja ćerka zovu mene "cicija", jer ja ne volim to na veliko da kupujem.

Kako Saška kaže, karijera nije na stend baju, samo je danas u mogućnosti da bira šta želi, a šta ne želi da radi, budući da je više od tri decenije na estradi.

- Nisam ostavila karijeru. Jednom pevačica - ceo život pevačica. To što sam se ja distancira, preko 30 godina se bavim estradom i pevanjem, po prirodi sam vredna, neću da bude sada da se hvalim. Volim da radim, volim svoj posao, ali sada je došlo vreme da ne moram da idem, mogu da biram gde ću da idem, kada ću da idem. Kao što volim da radim, volim i da uživam. Lenčarim, to volim jako, kad neću, neću. Gledam filmove, uživam, a kada radim - radim. Kao mlada sam puno radila, bilo je mnogo više para, gostovala sam po inostranstvu, radila svadbe od po 3-4 dana. Znala sam da moram sebi da obezbedim krov nad glavom, neću da budem podstanar, hoću svoje. Zato sam radila i sebi to ostvarila. Moji roditelji su bili obični ljudi, radnici, imala sam predivno detinjstvo, išla sam na more, išla sam sa školom, jeste da su se dizali krediti. Idemo na putovanje, mama digne kredit da obuče mene i sestru, ali imali smo sve što je bilo u okvirima normalnosti. Normalna porodica koja nije oskudevala ni u čemu. Desilo se nešto, kao da je ušao đavo u nas, danas se sve promenilo. Neke moje drugarice su mogle da idu u Španiju, imale su tada mnogo novca, ja nisam to mogla, ja sam išla na naše more.

U mladosti je kako kaže naporno radila, a sve to je u jednom momentu eskaliralo operacijom polica sa glasnih žica.

- Raditi svadbu 3-4 dana je jako naporno, otpevam prvi dan sve po protokolu, dođem u 4-5 ujutru, istuširam se, presvučem popravim šminku i drugi dan ponovo pevam. Koliko je lepo, toliko je i naporno, nisam se štedela, radila sam. U jednom momentu mi se desilo da sam morala ići da skidam polipe sa glasnih žica. Onda šest meseci nisam smela da se javim na telefon, nema priče, a kamoli pevanja - kaže ona i otkriva nam da je često na romskim veseljima dobijala i zlato:

- Kada sam postala poznata i kada sam počela da snimam ploče, to je već bilo drugačije, mnogo manje rada, a para više. Ne poznajem nijednu pevačicu i pevača koji je odbio poklon, ja sam iskrena, zašto bih odbila. To je čast da se nekome dopada tvoje pevanje. Doživela sam to, kada sam radila u Parizu jednu romsku zabavku, tada mi je bio aktuelan CD "Daću, daću". Došao je jedan mladić koji je pitao mogu supruga: "Je l mogu vašoj supruzi da poklonim narukvicu". Tako da sam dobila prekrasnu narukvicu, po svadbama su bili dukati, zaista je bilo dosta toga.

Brojne su anegdote sa njenih nastupa, ali jedna sitacija joj je kako kaže, ostala posebno upečatljiva.

- Na jednoj svadbi u okolini Beograda bili smo Rade Jorović i ja, došli smo u vreme kada su nam rekli, bio je ogroman šator. Postavljeno sve super, ali su tu samo mlada i mladoženja, roditelji i posluga, prazno sve. Gazda se ispozdravljao sa nama, poslužili se, Rade i ja se raspričali, gazda kaže da zamezimo. Rade i ja se zgledamo, čekamo da nam kaže da radimo, pare sam uzela unapred, ništa nije sporno treba da se radi, a gostiju nigde. Gazda kaže da pevamo, a šator i dalje prazan, ništa se nije popunilo. Mladoženjini i mladini su bili u zavadi i to je tako ostalo. Nama je gazda rekao da pevamo kao da je puno i mi smo svoje odradili kao da je bilo krcato. Tako nešto mi se nikad nije desilo.

Sa knedlom u grlu i očima punim suza Saška je govorila i o najtežim životnim trenucima.

- Niko nije zaštićen od onoga što je loše, a najgore je kada neko ko vam je drag ode sa ovoga sveta. Nikad to ne možete zaboraviti, to nosite celog života sa sobom, trudim se da to potiskujem u sebi. Ništa se ne može učiniti kada mi je tata umro. To je bio jedan on mojih najtežih trenutaka, ne volim o tome da pričam. Druga stvar koja mi se desila jeste kada sam bila najpopularnija, kada sam izlazila iz frižidera je kada su me zabranili. Bilo je, prošlo je, zaboravila nisam, a onaj gore neka sudi svakome od nas. Kada vas neko zaustavi u karijeri iz ljubomore, nemam reči da opišem rečima to. Istrpela sam sve, bilo je i prošlo - rekla je ona, ističući da je njena majka teško sve podnela:

- Bilo joj je užasno teško, kad je puna kuća i vi ostanete sami. Ja se trudim i dan danas da što god više vremena mogu da joj posvetim, trudim se da idem kod nje, da je obilazim, svakodnevno se čujemo telefonom, da na neki način nadomestim sve. Žao mi je nekih stvari koje sam propustila koje su mi vrlo značajno, jer sam radila mnogo, a onda je došao i rijaliti 10 godina. Propustila sam ćerkinu maturu, zbog čega mi je bilo strahovito žao, jer sam tada bila u rijalitiju. S druge strane, radila sam zarađivala sam, a nekada moraš nečega da se odrekneš. Zahvalna sam Bogu što smo suprug i ja uprkos mom nebitisanju kod kuće uspeli da odgajimo ćerku i od nje napravimo pravog čoveka, završila je fakultet, obrazovala se, normalno je biće. Jako mi je drago što ona nije krenula u ove neke vode i što ne voli ovaj moj posao. Džaba kuće i stanovi, ako promašite u tom roditeljskom smislu.

Budući da iza sebe ima 10 godina rijaliti iskustva, pitali smo je i da li bi ponovo ušla u takav format i da li se zbog nečega kaje.

- Ne kajem se, nisam osoba koja bi se kajala zbog nečega, ali sigurno da ima stvari koje sam pogrešno uradila. Po prirodi sam dosta pravedna osoba, trudim se i dan-danas da ispravljam krive Drine. Nema potrebe da ulazim više u rijaliti. Rijaliti mi je doneo mnogo toga lepog, ali i ružnog. Ja sam bila solo igrač, to je mnogo teže nego biti u paru. Bilo je nespavanja, nalazite se u prostoru sa 50 različitih karaktera, nikad ne znaš šta će kome da kvrcne, od goreg oca, gore majke, da ne pričam sad, sve sam videla, sve znam. Razlikuje se rijaliti od onoga što je bio nekad od onoga što je sada. Nekada su bile vip ličnosti. Bila je Viktorija, Vesna Zmijanac, Miloš Bojanić, to su osobe koje su imale karijeru, velika imena, tu su bili i glumci, političari, bilo je i onih drugih, ali su oni bili u manjini. To je imalo smisla. Nije isto kada se ja posvađam sa jednom Vesnom Zmijanac, ja nju volim, mnogo mi je draga, nema istu težinu kada se posvađam sa jednom takvom osobom i kada se posvađam sa prostitutkom - rekla je ona i dodala:

- Rijaliti je jedan segment estrade, to je isto, samo što ste ovamo sa 50 ludaka različitih vrsta, čast izuzecima. Nemate da jedete, nespavanje, to nije nimalo lako. Lagala bih kada bih rekla nešto, naravno da mi se isplatilo gledaljući sa te finansijske strane. Zivkali su me da uđu u rijaliti i dođu takvi tog tipa koji grebu rukama i nogama da uđu tamo, a onda grebu, kukaju i mole kako bi izašli posle par dana bitisanja u rijalitiju. Mislim da ne postoje pare koje ne mogu da mi nadoknade te trenutke koje sam izgubila sa svojom porodicom, jer sam bila u rijalitiju.

Sašku smo pitali i da nam prokomentarije rijaliti parove, ali i Asmina Durdžića, kao i njegov odnos sa Stanijom Dobrojević.

- Što se tiče svih ti parova, to je pravljenje priča, ti mladi ljudi su posmatrali nas koji smo bili po rijalitijima, videli su kako treba da se ponaša, videli su šta "pali". Nikada nisam napala nekoga niti uvredila nekoga, ako me ta osoba nije prva napala ili bila dovoljno bezobrazna, e onda ja reagujem. Onda sam ja ne znam koliko puta bezobraznija, onda se pretvorim u aždaju. Mene ljudi ili vole jako ili me mrze jako, nema sredine - rekla je ona, pa se osvrnula na Stanijine izbore:

- Svakom se dešava da greši, ali ja ne bih rekla da ona greši. Ona je dosta pametna, namazana, lukava, što je vrlo bitno za rijaliti, ali i za život. Tamo nema džentlimena, tamo svako gleda da osvoji svoj poen.

Tokom učešća u rijalitiju je imala brojne žustre svađe, a kako ističe sa brojnim rijaliti ljudima ni dan-danas nije u kontaktu.

- Uf, pa ima onih sa kojima ne govorim, ja sam osoba koja kad se sa nekim teško posvađa, ja se ne mirim. Ne bih im navodila imena, ne želim da im dajem reklamu. Ne zaslužuju da ih spomenem. Nema kod mene nerazjašnjenih situacija, ti si me uvredila, htela si da me poniziš, ja to odmah rešavam na licu mesta, kako to počinje i kako se završava, to gledaoci znaju. Zorica i ja smo dobre, zašto bismo se svađale, imale smo mi ostale "pacijente". Uvek kad sam se svađala to je bilo iz srca. Uvek sam bila pravedna, imala sam stav, ako treba da se potučem sa nekim, potući ću se i gotovo.

Izvor: Blic.rs