Vesti

"Miroslav je rekao da sam bosanski konj!" Miloš Bojanić opleo po kolegi kao nikad - evo kako je reagovao Ilić!

Pre 40 min • Komentari (0)

Pevač Miloš Bojanić za Miroslava Ilića nije baš imao reči hvale...

Srećan što je Vesna Zmijanac krunisala 50 godina blistave karijere nizom koncerata u Areni - Miloš Bojanić za koleginicu je imao samo reči hvale. Jedan od gostiju, inače, bio joj je Miroslav Ilić, a dotakavši se njega pevač ga je najpre nazvao dedom, a potom i otkrio pozadinu njihovog "zategnutog odnosa".

- I to je bilo toliko predivno, veličanstveno i bio sam srećan i zadovoljan zato što je ona dobar čovek, za mene dobra drugarica, dobra koleginica... Vidim tamo deda Miroslava, i on se pojavio. Pevač koji je uvek bio uz politiku. Sloba mu je bio klempo, pa mu je onda posle toga Šutanovac postao zet. I kad mu je Šutanovac postao zet, onda najedanput i on pravi Arenu. Činjenica je da je on imao velike hitove. Činjenica je da je on imao dobre pesme, ali ništa se nije dogodilo dok se nije malo više umešao u politiku; kad sam video da je bio na koncertu Vesne Zmijanac, bilo mi ga je žao. Mi smo vršnjaci i ne dao Bog da sam se i ja tamo pojavio. Ljudi bi mislili da sam ja njegov najstariji sin. Šta se desilo? On ništa nije radio sem pevao, jer on drugo ništa i ne zna. On je meni jednom prilikom rekao: "Sem ovog zanata, ja ništa drugo ne znam da radim". Dok ja radim, gradim i fizički držim svoju kondiciju i, hvala Bogu, eto, izgledam tako kako izgledam. Nije nešto za pohvalu, ali u odnosu na njega, nek je živ i zdrav, ali on je stvarno deda Miroslav - naglasio je pevač.

Iako se nikad nisu čuli, Miloš i Miroslav jednom prilikom putovali su zajedno od Beča do Ciriha.

- S Miroslavom se nikad čuo nisam. Jednom sam ga vozio od Beča do Ciriha i on me je pitao: "Je l' istina da imaš pekaru?" Rekoh: "Istina je". "Pa je l' istina da imaš apartmane na moru?" Rekoh: "Istina, Miroslave. Šta je to čudno? To svi znaju. Cela ekipa je kod mene dole, odmaraju se leti". Kaže: "Svaka čast, ja sem ovog zanata ništa drugo ne znam da radim". Rekao sam da to poštujem. Međutim, ja dolazim u Australiju na turneju i kažu mi: "Bio je onaj tvoj kolega Miroslav pre mesec dana, dva. Mi smo tebe hvalili, a on kaže - onaj bosanski konj". To me je pogodilo - otvorio je dušu Bojanić za pomenute medije, pa je nastavio o tome kako je kasnije sreo Ilića na aerodromu i pitao ga za to.

"Taj razgovor bio nam je zadnji!"

- Kažem mu: "Kolega, šta je razlog da ti u Australiji kažeš da sam ja bosanski konj?" Pa kaže on: "Da ti budem iskren, ja tebe tako doživljavam." On mene tako doživljava. A onda ja kažem: "E, moj Miroslave, hvala tebi na komentaru, ali ljudi kažu iza dobrog konja se diže velika prašina". E, i to je naš bio zadnji kontakt i zadnji razgovor. Ja poštujem to što on radi. Narod je sud. Nisam ja sud, ali je to jedini čovek koji me je bezrazložno napao tako - poručio je Miloš, osvrnuvši se onda i na to kako je saznao razlog za takav komentar.

- Ne, nikad u životu nisam to mogao očekivati, zato što sam ga ja iz Beča vozio do Švajcarske. I Bog zna kako smo komentarisali, dugo je to putovanje. Između ostalog, on je meni tad, kad sam ja bio u najvećem usponu, rekao kako se on umorio od ovog zanata. Gde meni u to vreme reći da se neko umorio od takve karijere, od popularnosti. Ali je činjenica da sam ja posle mnogo godina od te naše vožnje i njegovog komentara počeo da pijem bromazepam kad krećem na tezgu. Setio sam se njegovih reči. Pošto sam ja inženjer saobraćaja i imao sam predmete koji su vezani za metale, shvatio sam da je bio u pravu jer postoji zamor materijala kod metala, a kamoli kod čoveka.

- Postoji nešto što ja tumačim kao nešto što ne treba puno zameriti. Postoji bratska ljubomora gde je brat na brata ljubomoran. A to je što brat vozi mercedesa, a ovaj drugi vozi juga. I sad ovaj što vozi juga ne mrzi brata i nije njemu krivo što brat vozi mercedesa, već mu je žao što ne vozi i on. I to je dozvoljena ljubomora. Ali, brat bratu ne bi tako uzvratio da on kaže da je ovaj konj bosanski. Ej, bosanski konj. A bosanski konji su uvek imali dobru grivu, bili zdravi i bili mnogo lepši. Hvala njemu na komplimentu, jer konj je na drugom mestu po inteligenciji. On je mene pohvalio. Žao mi je što on ništa nije svojim rukama uradio, ništa nije fizički odradio. I sad izgleda kao da je moj ne otac, nego deda. Video sam ga i žao mi ga je bilo. Voleo bih da se slikamo zajedno i da pošaljemo sliku naciji i da kažemo da smo mi vršnjaci. Nisam prepotentan. Ja sam deda unucima - govorio je Bojanić, pa se po konstataciji novinara da "njega možda održava mlađa supruga", dotakao Ilićeve afere s Mirjanom Antonović.

"To sam mu tek zamerio!"

- O, pa ima možda i toga. Dobro, on s babom spava, to stoji. Ali dobro, ima on i Miru, ima on sina, au, tek sam mu tu zamerio. Davno sam izjavio da kad bih ja saznao da imam vanbračnog sina preko okeana, plivao bih i znajući da će me ajkule pojesti. Plivao bih samo da ga vidim, a on neće da ga prizna. E, tek je tu pokazao svu svoju ličnost i dušu koju nema. To se i u pesmi vidi. Nema on tu dušu, on recituje to što peva. Znam ga ja kad je grizao čaše na turnejama. Bili smo mi zajedno. I kad su on, Nedeljko i Toma Zdravković u hotelu sve što je u šanku bilo na onoj vitrini, sve piće su popili. To je istina - izjavio je, te onda pohvalio Ilićeve pesme.

Ipak, tvrdi da je "poslednjih godina pokvario pevanje".

- Ja sam vernik, ne smem mrzeti, ne smem negativno razmišljati ni o kome na ovom svetu, jer to samo može Bog meni da pripiše. I Sveti Petar. Ja samo želim da konstatujem da se zna šta je i ko je ko. Postoje neke rane koje čovek nosi. Njemu je sve oprošteno, pošto sam ja hršćanin i verujem u Gospoda Boga i Sina njegovog, sve je njemu oprošteno, ali mora se znati ko je ko. Postoje dva čoveka koja su moju dušu pomela, povredila. To je pokojni Marinko Rokvić i tu je tačka. I Miroslav Ilić. Ne možeš ti za mene da kažeš da sam ja bosanski konj. Da je rekao konj, bio bi mi kompliment. Ali što bosanski? Bosna, moja i tvoja Bosna. Evo mene, živim, ja sam se rodio ovde i ovde ću umreti. A Bosna ima ono što nijedna druga republika u bivšoj Jugoslaviji nema, niti će ikada imati - zaključio je Bojani.

- Ne sećam se toga. Neću da komentarišem, ne zanima me uopšte - kratko je rekao Miroslav, prenose pomenuti mediji.

Izvor: Vesti