Mondo.rs

Ne, nije "sama birala": Zašto i u slučaju Kristine i Kristijana ponovo mašimo poentu?

Pre 1 sat • Komentari (1)

Kada se u javnosti pojavila vest o tome da je Kristina Spalević iznela optužbe za nasilje od strane svog partnera, kao i optužbe za zlostavljanje životinja (tačnije kućnih ljubimaca, od kojih se jedno završilo sa tragičnim ishodom, po njenim navodima i snimcima) komentar sekcije na društvenim mrežama eksplodirale su od dobro poznatog, otrovnog narativa:

"Znala je sa kim ulazi u vezu."

"Sama je birala da mu rodi decu."

"Šta je očekivala?"

A bilo je i mnogo, mnogo gorih, osuđujućih komentara, i onih koji upiru prstom u osobu koja je smogla hrabrosti da progovori o onome kroz šta prolazi godinama, a rekla bih da je posebno otežavajuća okolnost za javno istupanje po nju, to što je reč o javnosti dobro poznatoj osobi.

Dok pratimo situaciju i izjave Kristine Spalević i Kristijana Golubovića, ne mogu da se ne zapitam: dokle ćemo kao društvo prvo tražiti krivicu u ženi koja progovori o nasilju, umesto u ispitivanju onoga ko je optužen da ga je počinio?

Kao žena, i kao neko ko godinama prati i osuduje nasilje nad ženama u našem društvu, i ( bilo kakvu vrstu nasilja) osetim duboku mučninu svaki put kada pročitam ovakve rečenice. Jer one ne govore ništa o Kristini. One govore više o nama.

Izreka "sam/a si birao/la" je najbrži i najprljaviji način da društvo opere ruke od odgovornosti. To je mehanizam kojim sebi stvaramo lažnu sigurnost - ubeđujemo se da se nama tako nešto ne može dogoditi jer mi, zaboga, "pravimo bolje izbore".

Ali hajde da razjasnimo jednu osnovnu stvar: nikakav prethodni život, ničija prošlost, pa ni izbor partnera ne smeju biti opravdanje za nasilje.

Niko ne potpisuje ugovor na zlostavljanje kada uđe u vezu. Niko ne pristaje na udarce, zastrašivanje ili psihološku torturu onog momenta kada rodi dete.

Kada žena skupi hrabrost ili jednostavno dođe do tačke pucanja pa progovori o onome što preživljava, trenutak u kom progovori nije vreme za sudije sa tastature. Nije vreme za preispitivanje njene moralne čistote, njenih ranijih odluka i estetike njenog života.

Dok se sve činjenice ne ispitaju, dok nadležne institucije ne urade svoj posao i ne utvrde šta se tačno dogodilo, najmanje što možemo da uradimo kao društvo jeste da ne napadamo nekoga ko se izjašnjava kao žrtva.

Svojim komentarima i osuđivanjem mi ne delimo pravdu, mi šaljemo poruku svim onim ženama koje u ovom trenutku trpe nasilje u tišini:

"Ćuti, jer ako kažeš, reći ćemo ti da si sama kriva."

"Ćuti, jer nisi bila idealna žrtva"

"Ćuti, jer si sama birala."

Zato ovo nije tekst samo o Kristini i Kristijanu. Ovo je tekst o svakoj ženi koja je ikada pomislila da ne sme da pobegne ili prijavi nasilje jer će je javnost razapeti.

Izvor: Mondo.rs