SrbijaDanas.com

Ko je bio Dragan, otac Stanije Dobrojević? Družio se sa srpskim moćnicima, a pobednica "Elite 9" zaklela se na njegovom grobu

Pre 1 sat • Komentari (0)

Gubitak strogog autoriteta i dominantne figure u porodici u potpunosti je preusmerio tok njenog života, karijere i ličnog razvoja.

Poznato je da je starleta Stanija Dobrojević još u detinjstvu ostala bez oca, dok je njena duboka privrženost majci Slavici i bratu Saniju oduvek bila očigledna. Stanija je nedavno pokrenula i zvaničan proces identifikacije posmrtnih ostataka svog oca Dragana, koji je izgubio život tokom tragičnog i krvavog progona Srba iz Hrvatske.

Iako nerado govori o ocu Draganu Dobrojeviću koji je stradao u ratu, jer je reč o rani koja nikada neće zacijeliti, Stanija je svojevremeno za domaće medije detaljno opisala period kada je sa samo deset godina ostala bez oca na bojištu u Hrvatskoj. Kako je tada istakla, njena porodica ni posle toliko decenija nema informaciju o tome gde joj je otac tačno sahranjen, niti pod kojim je okolnostima mučki ubijen.

- Tata Dragan bio je uspešan ekonomista i politički aktivan poslednje četiri godine života. Bio je kućni prijatelj Slobodana Miloševića, poznavao je i Željka Ražnatovića Arkana. Kad je život u Hrvatskoj postao nemoguć, mama, brat i ja smo napustili kuću u Okučanima na koju su kasnije bacili bombe i sravnili je sa zemljom. Tata je ostao tamo... - pričala je Stanija za "Alo", pa dodala:

- Naredne dve godine nismo znali ništa o tati, da li je živ ili mrtav. Kad su nam javili da je ubijen, srušio nam se ceo svet. Mama je imala tek tridesetak godina, brat šest, a ja deset. Rekli su nam da je sahranjen u jednoj masovnoj grobnici u Hrvatskoj... Ni dan-danas ne znamo gde je sahranjen niti detalje njegovog ubistva.

Gubitak strogog autoriteta i dominantne figure u porodici u potpunosti je preusmerio tok njenog života, karijere i ličnog razvoja. O tome kako bi joj život izgledao da su stvari te ratne 1995. godine imale drugačiji epilog, Stanija je otvoreno govorila za "Republiku":

- Da je on živ, ne bi smelo da mi padne na pamet da se slikam provokativno za društvene mreže, pitanje je da li bih smela da ih imam, a ne da budem starleta. Čak ne bih možda smela ni da idem u Ameriku kao žensko, bez obzira na to da li sam najbolji student. Ne bih smela u rijaliti, da se slikam za CKM, Plejboj, Maksim. Bila bih neka druga Stanija. Mislim da je ovo moja sudbina.

Uprkos teškim životnim okolnostima, gubicima i odrastanju bez očinske figure, Stanija je ispunila obećanje koje je dala na očevom pomenu u rodnoj Sremskoj Mitrovici, završivši težak državni fakultet sa najvišom ocenom.

- Najviše sam razmišljala o ocu da treba da bude ponosan na mene kad sam dobila diplomu Ekonomskog fakulteta (državnog), koju sam odbranila čistom desetkom. Davno, na kraju srednje škole u Sremskoj Mitrovici, na reci Sava, na pomenu oca, u njegovo ime, zaklela sam se da ću završiti Ekonomski fakultet i to je bio moj cilj, od kog nisam odustala. Ljudi treba da znaju da sam, pre nego što sam kročila u javni svet, sve ispite već dala, ostalo mi je možda dva ispita, koja sam odugovlačila zbog dobijanja vize da idem u Ameriku. Posle, kad sam završila ispite, odugovlačila sam s odbranom diplomskog. Menjao se sistem po Bolonji, a ja sam bila po starom sistemu. Pozvali su me: "Dođi da odbraniš ili ćemo ti dodati razliku ispita i biće ti teže." Dali su mi temu koja nikada ranije nije postojala, baš zbog toga što sam bila u javnom svetu, da ne bi bilo da sam prepisala. To je bila diskriminacija, ali sam se pojavila s porodicom, odbranila s desetkom i to je momenat kada bih volela da je otac bio tu i znam da bi bio ponosan. Znam da je negde ponosan gde god da jeste.

Osvrćući se na emotivni aspekt svog života i tip muškaraca koje bira, Stanija zaključuje kako je nedostatak roditeljske ljubavi u najosetljivijem životnom dobu definisao njene kriterijume:

- Mnogo sam bila vezana za oca, on je bio dominantna figura i strog autoritet. Više sam bila vezana za njega, a brat za mamu. Kada sam ga izgubila, u meni se rodio bunt i prema društvu, školi i prema sistemu. Mama nas je vaspitala da nikog ne mrzimo. Nekad ti se javi da bi se svetio, ali ne znaš ni kome. To su normalna osećanja kada se to desi. Mama je ostala sama, sve to je ostavilo traga na nama, otac mi je mnogo falio, pogotovo u pubertetu, i mislim da se to odrazilo na moju ličnost i na to kakvog muškarca tražim. Uvek je falila očinska ljubav, pa tražim zaštitnika. Očeva ljubav je bezuslovna i ceo život to tražim, ali mislim da to jedino možeš dobiti od oca i majke, a ne od muškarca.

Izvor: SrbijaDanas.com