Kurir.rs

"RODITELJI MI SE NIKADA NISU OBRADOVALI" Miloš Bojanić plakao kao kiša i otkrio istinu o svom životu: Ja sam jedno seljačko dete...

Pre 51 min • Komentari (0)

Miloš Bojanić, folk pevač, deli svoj neobičan životni put i uspomene iz detinjstva. Otkrijte kako je postao muzička zvezda.

- Miloš Bojanić govori o neobičnom životnom putu, od detinjstva u Ruhotini do dolaska u Novi Sad i početaka u muzici.

- Otkriva da su roditelji želeli da ostane na selu, dok je on po svaku cenu hteo školu i drugačiji život.

- Kaže da ga i danas boli što se roditelji nisu radovali njegovim diplomama i muzičkim uspesima.

Slušaj vest

Miloš Bojanić otpevao je veliki broj narodnjačkih hitova, ali se i danas, u svojoj sedamdeset prvoj, vodi jednom pesmom Dina Merlina.

Pevač voli da radi, da gradi, a najviše na svetu mrzi - jagode.Sve što je stekao u životu, sve kuće, dvorce, automobile... podeliće kako on misli da je najpoštenije.

"Moj životni put je veoma čudan"

- Pa taj neki moj, kako ti kažeš, životni put... veoma je čudan. Tako da ga opišem. A šta ti je životni put? Od rođenja, pa do... Pa dosad! Rođen sam i odrastao u Ruhotini, to ti je moje detinjstvo, i evo me sad ovde, u Novom Sadu.

Moji su primetili da imam taj neki talenat za muziku još dok sam bio baš mali, a to se nekako poklopilo s pojavljivanjem prvih tranzistora. To deca danas i ne znaju šta je - govorio je pevač jednom prilikom.

Priča o životu kroz suze

- Bio sam sin jedinac, moji roditelji su imali imanje, kuću, nisu bili siromašni, ali nisi ni meni dozvolili da idem u školu. Oni su hteli da ostanem na selu i budem poljoprivrednik. Oduvek sam znao da to ne želim, ali nisam smeo da pisnem do punoletstva i pre nego što odslužim vojsku. Kada sam se vratio, ja sam im rekao da idem kod strica u Novi Sad da se zaposlim, da radim i da upišem srednju školu. Nije im bilo pravo, ali sam došao ovde u Novi Sad kod strica i zaposlio se u "Neimaru" kao fizički radnik. Bile su to teške tri godine, odustajanje od škole nije bila opcija. Bio sam hendikepiran time što nemam završenu srednju školu kao moji rođaci i generacija koja je već upisala fakultet. Ja sam svom ocu rekao: "Ti si poslednji poljoprivrednik u našem plemenu!" Njega je to vređalo strašno, ali tako je i bilo", pričao je i zaplakao:

- Uuhhh... roditelji... Pogodila si me u srce, ali odlično pitanje... Moji roditelji... Šta da ti kažem, oni su otišli na onaj svet sa žalom što sam ja otišao od kuće. Nijednoj mojoj diplomi, niti pevanju, niti svim tim mojim pločama, kućama... ničemu se nisu obradovali. Nisam lak na suzama, ali ove uspomene ih izazivaju, izvini... Nikada se nisu obradovali, i to je nešto što ceo život nosim sa sobom. Kada god sam došao i rekao: "Doneo sam diplomu", bilo je - pa dobro. Doneo sam prvu singlicu, oni kažu - pa dobro, pesma "Samo tako" je ubila, bila ogroman hit, a oni su rekli - pa dobro... Na moju diplomu inženjera odgovor je bio - pa dobro. Nikada se nisu obradovali kako bih ja na njihovom mestu. Ja sam jedno seljačko dete; figurativno, otišao sam od ovaca, svirao sam frulu, koju i dan-danas sviram. Nikada se u svom životu nisam pokajao što sam otišao za svojim snovima, ali eto, dotakli smo se teme koja me ceo život tišti i boli.

Izvor: Kurir.rs