Blic.rs

Firči na pitanje o Milošu Bojaniću: "O pokojnicima ne razgovaram"

Pre 56 min • Komentari (0)

Ivan Fece Firči, bivši bubnjar EKV-a, govori sa snažnim emocijama o muzici benda i prijateljstvima koja su ostala trajna.

Najavljuje poseban muzički događaj gde će se bivši članovi EKV-a okupiti prvi put na istoj bini, naglašavajući važnost zajedništva i sećanja.

Ivan Fece Firči, nekadašnji bubnjar "Ekatarine Velike", i danas s istom strašću govori o muzici koja je obeležila jednu epohu, prijateljstvima koja su ostala zauvek utkana u njegov život i pesmama koje ne prestaju da pronalaze put do novih generacija.

Bez zadrške, uz prepoznatljiv humor i iskrenu emociju, Firči se prisetio vremena provedenog sa Milanom Mladenovićem i ostalim članovima EKV-a, govorio o gubicima, rokenrolu, popularnosti, ali i o novim životnim radostima koje donosi uloga dede.

Povod za razgovor je i poseban muzički događaj koji će 2. i 3. decembra okupiti nekadašnje članove EKV-a u MTS dvorani. Iako su tokom decenije zajedničkog rada odsvirali više od 700 koncerata širom nekadašnje Jugoslavije, nikada se svi nisu našli na istoj bini. Pod okriljem grupe "Krug", sada će se okupiti uz poruku "Mi to možemo zajedno", u znak sećanja na bend čije stvaralaštvo i danas povezuje generacije.

Za Firčija, međutim, ovaj susret nije samo povratak muzici i zajedničkom sviranju već i prilika da se prijatelji ponovo zagrle, podele uspomene i podsete publiku na duh koji je nadživeo vreme u kojem je nastao. Ljubav prema muzici koju su stvarali Milan Mladenović, Margita Stefanović Magi i ostali članovi benda, kako ističe, nije se promenila ni posle toliko godina.

- Veliku emociju izaziva u meni cela ova priča. Ja sam uvek bio zaljubljen u sve što je bila muzika Milana Mladenovića, Magi i Bojana, tako da ništa manje ni danas. Jedva čekam da se sve to desi i nadam se da će sve proći onako kako treba. Samo dođite da se zajedno veselimo - poručuje Ivan Fece Firči.

Nemoguće je izbeći patetiku

Iza radosti zbog ponovnog susreta, međutim, nalaze se i uspomene na prijatelje kojih više nema. Govoreći o Milanu Mladenoviću, Firči ne pokušava da sakrije koliko je teško pomiriti se s gubitkom bliskih ljudi, posebno kada su uspomene neraskidivo povezane s muzikom i zajedničkim godinama.

- Nemoguće je izbeći patetiku. Ponavljam, pre svega smo izgubili drugara, a onda sve ostalo. Milan je jako rano otišao, tako da je, naravno, komplikovano objasniti sve to. Isto je svima vama kao i meni kada ti ode neko drag, a na sve to dolaze još i muzika i muzičari. Stalno zamišljamo, siguran sam da i vi delite to mišljenje, šta bi bilo da je tu s nama. Šta bi danas radio? Šta bi danas pisao?"

Firči se prisetio i turbulentnih devedesetih godina, koje je proveo daleko od nekadašnje domovine. Odlazak u Ameriku omogućio mu je da izbegne neposredno iskustvo života u tadašnjim okolnostima, ali je preko telefonskih razgovora pratio kroz šta prolaze njegovi prijatelji.

- Zavisi kako definišeš rokenrol. U prenesenom značenju, bio je i iza i ispred bine. To su bila turbulentna vremena. Ja sam izbegao devedesete jer sam otišao u Ameriku, ali nije bilo jednostavno. Čuli smo se često telefonom i znam da je Milanu veoma teško padalo da proživljava devedesete. Bilo je rokenrola, svima - kaže Firči.

Iako se nekadašnji članovi EKV-a nisu prvi put okupili nakon mnogo godina, zajednički izlazak na istu binu ima posebno značenje. Kako objašnjava Firči, oni se redovno viđaju povodom dodele nagrade "Milan Mladenović", ali ne pamti da su do sada svi zajedno svirali na jednoj sceni.

- Fizički se nismo tako okupljali. Mi se vidimo svake godine kada se dodeljuje nagrada Milanu Mladenoviću, ali mislim da nikada nismo bili u isto vreme na istoj bini. Ne mogu da se zakunem, ali svejedno je. Važno je da smo sada tu.

Za njega je suština ovog susreta mnogo šira od samog nastupa. Najvažnije je što nekadašnji prijatelji ponovo imaju priliku da budu zajedno, podele uspomene i zasviraju, ali i da okupe publiku koja i danas pronalazi sebe u muzici EKV-a.

- Prvo je važno što smo tu, što možemo da se zagrlimo, družimo i prepričavamo stvari, a onda i da zasviramo. Ne radi se o odgovornosti. Mi smo svi, hajde da se hvalim, profesionalci, matorci. Ja ne moram ni da probam, mogu odmah da odsviram pet sati opusa EKV-a. Ponavljam, bitno je da smo svi zajedno i da se podsetimo na sve to, a onda i da ponovo okupimo što veći broj ljudi, da se ideja dalje nosi.

Firči ne smatra da je popularnost bila cilj zbog kojeg su stvarali muziku. Za njega i njegove kolege najvažnije je bilo da sviraju i da se bave onim što vole, bez opterećivanja veličinom publike ili očekivanjima da postanu velike zvezde.

- Mnoge kolege vole da manipulišu tim stvarima zbog, hajde da kažemo, popularnosti. Zaista nikoga od nas to nije interesovalo. Nama je najvažnije bilo da možemo da sviramo i da se time bavimo. Ono vreme je bilo mnogo teže, iako je zemlja bila mnogo veća i bilo je mnogo više ljudi koje si mogao da dovedeš na koncerte širom bivše Jugoslavije... (pročitajte celi članak)

Izvor: Blic.rs