Republika.rs

"OLUJA" IM ODUZELA I DOM I NAJMILIJE! Potresne ispovesti poznatih iz izbegličke kolone - 31 GODINA TUGE I NEOPISIVOG BOLA!

Pre 45 min • Komentari (0)

Potresne sudbine poznatih posle zločinačke akcije...

Prošla je 31 godina od vojno-policijske operacije "Oluja", koju je sprovela Hrvatska vojska, a tokom koje je sa teritorije Hrvatske u izbegličkim kolonama proterano više od 200.000 Srba. Mnogi od njih danas su poznata imena iz sveta glume, muzike i televizije, ali sećanja na avgust 1995. godine i dalje su duboko urezana u njihove živote.

Jedan od onih koji svake godine na današnji dan oživljava uspomene jeste glumac Jovo Maksić. On je kao mladić zajedno sa svojom porodicom izbegao iz Hrvatske, a rođendan je dočekao upravo u izbegličkoj koloni.

Maksić je detinjstvo proveo u selu Plavno kod Knina, gde je njegov otac službovao kao sveštenik. Nakon dolaska u Srbiju završio je Poljoprivrednu školu PKB u Beogradu za veterinarskog tehničara, a živeo je u Padinskoj Skeli. Kada je rat već uveliko trajao, otišao je na odsluženje vojnog roka u Karlovac, u periodu kada je pao Gospić.

Kako je svojevremeno pričao, spas od surove ratne svakodnevice pronašao je u pozorištu. Priključio se tek osnovanom pozorišnom festivalu na Tvrđavi u Kninu, a potom je uspešno prošao audiciju za vanrednu, takozvanu krajišku klasu Fakulteta dramskih umetnosti, koju je vodio profesor Predrag Bajčetić.

Posle završene prve godine studija otišao je kući na raspust, ali tada je počela "Oluja". Umesto povratka na fakultet, usledilo je 12 dana iscrpljujućeg puta u izbegličkoj koloni do Beograda.

- Bio sam u toj čuvenoj koloni sa ostalim narodom, tada sam imao 22 godine. Verujte da se i ne sećam šta mi se sve izdešavalo u tom periodu jer je bilo mnogo ružnih stvari. U takvim nesrećnim okolnostima vreme leti i ne pamtite ga. Organizam bude pod neverovatnim adrenalinom i to vas gura napred - rekao je svojevremeno Maksić.

Glumac je kasnije istakao da se nada da će se ovakve tragedije zauvek preseliti samo na filmsko platno.

- Nažalost, mnogo sličnih tema imamo u našoj istoriji, nadam se da ćemo ih samo obrađivati u filmovima, a nikad više proživljavati i preživljavati u stvarnom životu - poručio je Maksić, koji je u filmu "Oluja", posvećenom ovoj temi, tumačio jednu od glavnih uloga.

Jedna od javnih ličnosti koja je tokom "Oluje" doživela najveći lični gubitak jeste pevačica Aleksandra Bursać. Njen otac poginuo je tokom ratnih dešavanja, a ona je sa majkom i sestrom prošla kroz težak period izbeglištva.

- Otkad mi je tata poginuo na ratištu, u "Oluji", majka me je uspavljivala i budila pesmom. Tako je iz naše kuće razgonila tugu. Brzo sam počela u pesmi da je pratim. Pevale smo zajedno, iz sveg glasa. Da ga se sećam možda bi mi bilo teže, a ovako uspomene gradim na osnovu nekih priča o njemu i zahvalna sam svojoj majci na tome. Ona kaže da imam njegov osmeh, zapravo taj neki poluosmeh, i tvrdoglavost, ali kaže i da sam dobar čovek na njega - ispričala je pevačica.

Ona je tom prilikom otkrila i da su nakon izbeglištva ona, njena majka i sestra jedno vreme živele u sigurnoj kući zajedno sa još 12 porodica.

Glumica Maja Kolundžija Zoroe takođe nosi bolna sećanja na leto 1995. godine. Punoletstvo je dočekala upravo u izbegličkoj koloni, a uspomene na rodni kraj ni danas nisu izbledele.

- Sećanja su živa, toliko su urezana da ne može ništa da se zaboravi. Znam sve detalje. Znam gde se svaki kamen nalazio, gde je bila svaka biljka. Kako je to bio čudan osećaj. Sve je bilo daleko, a sve je bilo tvoje. Ne mogu da zaboravim. Ne blede sećanja, pamtiću dok sam živa - rekla je glumica jednom prilikom.

Među Srbima koji su tokom "Oluje" bili primorani da napuste svoje domove bio je i pevač Mirko Pajčin, poznatiji kao Baja Mali Knindža. On je pre pet godina, upravo na 4. avgust, objavio pesmu "4. avgust", posvećenu stradanju i egzodusu srpskog naroda.

Numera opisuje dane kroz koje su prolazili ljudi koji su morali da napuste svoja ognjišta, a i danas izaziva snažne emocije kod publike.

U pesmi se, između ostalog, pevaju stihovi:

"Plakao bi' kao malo dijete

kad se sjetim devedeset pete

i četvrtog avgusta u podne

kad sam kren'o ispred kuće rodne..."

Posebno emotivni stihovi:

"Tužno Troglav u maglama ćuti,

sve nestade u jednoj minuti..."

Rijaliti zvezda Stanija Dobrojević više puta je govorila o teškom periodu koji je obeležio njeno detinjstvo. Njen otac Dragan Dobrojević stradao u maju 1995. godine, nekoliko meseci pre početka operacije "Oluja", kada je Stanija imala svega deset godina, nakon čega je sa majkom Slavicom i bratom Sanijem napustila rodni kraj.

- Moj otac je ubijen kada sam imala deset godina. Mama je ostala sama sa dvoje dece. Prošle smo kroz mnogo teških trenutaka, ali nas je naučila da budemo jaki i da se borimo kroz život - ispričala je Stanija u jednoj od svojih ispovesti.

Izvor: Republika.rs